KONDOMINIJUM – DA LI ZNATE ŠTA JE TO?
To je mnogo više od mesta za stanovanje, kaže arhitekta Gabriela Radeka, koja je objasnila i koje su prednosti života u kondominijumu, koji trendovi u gradnji su sada aktuelni…
Kupci stanova su sve zahtevniji u svojoj potrazi za idealnim domom, koji će savremenoj porodici istovremeno omogućiti i mirno okruženje i blizinu gradskih dešavanja.
Kondominijumi pružaju upravo to i zato su postali veoma popularni u svetu, ali i u našoj zemlji.
Ne znate po čemu se kondominijum razlikuje od onoga što zovemo – stambeni kompleks?
Pre svega, po tome što je reč o savremenom konceptu gradnje koji nudi udobnost i privatnost sopstvenog doma, kao i uživanje u zajedničkim sadržajima, ali isključivo svojim stanarima. To znači da osim „krova nad glavom”, stanari kondominijuma imaju na raspolaganju parking mesta, parkove, spa centar, prodavnice, igrališta za decu, stalni video nadzor, obezbeđenje i profesionalno održavanje.
Upravo takav kondominijum, gde veći broj zgrada okružuje unutrašnje dvorište sa kojim čini jedinstvenu celinu, počinje da se gradi na Novom Beogradu.
U pitanju je Wellport – jedinstveni kondominijum na Novom Beogradu koji je projektovao poznati izraelski arhitekta Rami Wimmer, po uzoru na druge slične projekte koje je dizajnirao u Kijevu, Bukureštu, a prethodnih godina i u Beogradu – Central Garden i Voždove kapije.
Kondominijum će krasiti glavni pešački ulaz u kompleks, kao i bogato uređeno dvorište, sa otvorenim pogledom na elegantni poslovni kompleks, Airport City Belgrade. Stanari Wellport kompleksa imaće kvalitetniji, urbaniji i sigurniji način života.
Ovi stanovi mogu da se kupe i pre nego što budu završeni, što omogućava budućim stanarima da svoj enterijer modifikuju i personalizuju u skladu sa sopstvenim potrebama, stilom života i estetskim standardima.
„Kupovina stana u fazi izgradnje daje mogućnost kupcima da sami rešavaju svoje enterijere kroz modifikacione radove u toku gradnje, da ih prilagode svojim željama i potrebama, što se svakako više isplati nego izvoditi takvu vrstu radova u već izvedenom objektu”, kaže arhitekta Gabriela Radeka i dodaje da kupci prilikom modifikacije imaju podršku celog tehničkog tima, koji će im ponuditi stručne savete iz svih oblasti: elektroinstalacija, termotehničkih instalacija, kao i isntalacija za vodovod i kanalizaciju.
„To znači da kupci imaju mogućnost da dostave tehničku dokumentaciju koja obuhvata i širi spektar radova na modifikaciji njihovog novog životnog prostora, a ne samo opremanje prostora mobilijara. Sve više kupaca nameštaj i boje završnih obrada u svom životnom prostoru vezuje za izbor materijala koji su već definisani kupovinom stana, bojom parketa, prozora i sobnih vrata.”
Što se tiče trendova, Gabrela Radeka kaže da se često pristupa „otvorenom konceptu” životnog prostora.
„Taj koncept podrazumeva da ulazna partija, kuhinja i dnevni boravak čine jedinstven prostor. Naravno, podela tog jedinstvenog prostora naknadno uz modifikacije je uvek moguća. Iz dosadašnje prakse sa kupcima, stanovi najčešće ostaju u projektovanom stanju, dok se modifikacije odnose na neke druge pozicije, najčešće u elektroinstalacijama i pozicijama termotehničkih instalacija.”
“S obzirom na to da su stanovi projektovani po principu ‘otvoreni prostor’, granica kuhinje i ostalih delova stana je definisana samo razlikom u materijalizaciji poda. U kuhinji je projektom definisana keramika, a u ostalim prostorijama (izuzev mokrih čvorova) je predviđen parket”, kaže Radeka.
Ona je objasnila da je većina kupaca zadovoljna izborom završnih obrada stana, ali takođe vole da taj takozvani “otvoreni prostor” ostane jedinstven, da nema podele ni u materijalizaciji podova, odnosno da ulazna partija, kuhinja i dnevni boravak imaju isti pod. Naravno, to često povlači i odustajanje od keramike na zidu kuhinje, pa se prostor između donjih i gornjih elementa rešavaju kasnije, u sklopu definisanja kuhinjskih elemenata.
Arhitekta Gabriela Radeka naglašava da postoji još mnogo prednosti koje kupac dobija prilikom kupovine novog stana u uređenim stambenim kompleksma kao što su kondominijumi.
„Osim što možete da modifikujete svoj životni prostor, morate misliti i na ono što se vidi spolja – na fasadu. U već izvedenim projektima fasada je deo koji ne pripada nikome i često se dešava da svako izvodi neke spoljne radove u svojoj režiji. To ovde nije slučaj i lepota celine nije i ne može biti narušena.”
Gabriela Radeka, arhitekta
