IGRALIŠTA, PARKOVI I ZELENE POVRŠINE U GRADU SU SUPER ALI…
Da li koristite takozvane zelene oaze u gradu – igrališta, parkove, zelene površine? Da li ste primetili razliku između onih koji su otvoreni za sve građane i onih u kondominijumima?
I jedni i drugi mogu lepo da izgledaju, da budu prijatni za šetnju, odmor, rekreaciju, ali su igrališta i parkovi u kondomonijumu ipak u prednosti u odnosu na one koji su otvoreni za sve i najviše ih ima u starom delu grada.
„Igrališta, parkovi i zelene površine u starom delu grada se u velikoj meri razlikuju od istih u okviru novoprojektovanih naselja zatvorenog tipa, kako na Novom Beogradu tako i nekim novim kvartovima u starom dela grada. Oni se sukcesivno sređuju, međutim pošto su otvorenog tipa i pristup je moguć za svakog građanina, njihova bezbednost, komfor ali i higijena nisu na zavidnom nivou“, kaže arhitekta Jovana Dragićević.
Ona je objasnila da igrališta, parkovi i zelene površine u starom delu grada „pripadaju svim građanima i neretko podležu zloupotrebi“.
„Vrlo često upravo ovi parkovi noću postaju mesto okupljanja omladine, a to može da naruši higijenu, bezbednost, komfor i estetiku parkova, što nikako ne može biti slučaj u zatvorenom tipu stambenog kompleksa poput kondominijuma. I kućni ljubimci ponekad mogu biti smetnja tom komforu. Iako je kultura gajenja životinja kod nas još uvek na nerazvijenom nivou, u novije vreme i sa obnovom parkova, zone za životinje se strogo odvajaju od zona za decu i ljude. U zatvorenim stambenim kompleksima, poput kondominijuma, ovakva problematika se ne može sresti. Uvek postoji čuvar koji redovno vodi računa o bezbednosti, sređenosti i izgledu parka“, kaže arhitekta i navodi kao dobar primer Central Garden na uglu ulica Stanoja Glavaša i Dalmatinske, u centru Beograda.
„Reč je o unutrašnjem parku koji oslikava sve ono savremenom čoveku danas treba – od bezbednosti, preko dizajna, komfora i udobnosti življenja.“
Nažalost, kaže arhitekta, u starim delovima grada je malo kvartova gde se može izgraditi nova zelena površina zbog već guste naseljenosti, zbog čega se obnavljaju već postojeći parkovi i igrališta.
„Kalemegdanski, Studentski, Pionirski park, Trg i fontana na Slaviji, Tašmajdanski i Karađorđev park, kao i mnogi drugi, sada imaju nov vizuelni izgled i maštovito izabran sadržaj sprava za decu, kako mlađeg tako i malo starijeg uzrasta, koji podstiču psihomotorni razvoj dece, kreativnost i socijalizaciju. Međutim, u novije vreme sve te komponente, nažalost, nisu dovoljne savremenom čoveku i njegovom stilu života, jer se kreiraju novi standardi i potrebe savremenog društva. To utiče i na idejna rešenja novih stambenih kompleksa, modernije projekte stanovanja, podstiče ih da se menjaju i usavršavaju kako bi bili adekvatni i komforni za nov način života“, kaže arhitekta Jovana Dragićević.
