ZAHVALJUJUĆI NJEMU BEOGRAD JE LEPŠI I MODERNIJI GRAD
“Beograd je posebno mesto za mene”, kaže poznati izraelski arhitekta zahvaljujući kome su u glavnom gradu Srbije nikli prvi kondominijumi, koji su uveliko popularni širom sveta. U ekskluzivnom intervjuu za blog “Port of Life”, Rami Wimmer objašnjava sve prednosti života u kondominijumima, zašto je odlučio da se fokusira baš na ovaj tip građevinskih projekata, kako je pronašao svoju inspiraciju u Beogradu i jednoj posebnoj pripadnici lepšeg pola…
U Srbiji ste dizajnirali i projektovali prvi kondominijum na Novom Beogradu – Wellport, ali ste svojim radom i idejama ulepšali mnogobrojne gradove širom sveta. Molim Vas, recite nam više o svom radu.
“U svojoj karijeri radio sam različite tipove građevinskih projekata – stambene, komercijalne, poslovne… kako u Izraelu, tako i širom Evrope. Tokom svog petogodišnjeg boravka u Milanu u Italiji, gde sam studirao arhitekturu, imao sam priliku da se upoznam sa evropskom kulturom, istorijom i građevinarstvom, što mi je pomoglo prilikom dizajniranja i projektovanja u Evropi. Pre projektovanja novobeogradskog kondominijuma Wellport, čija je izgradnja u povoju, dizajnirao sam nekoliko sličnih stambenih kompleksa u različitim evropskim gradovima – u Kijevu (Park Avenue), Bukureštu (Bucharest Noi), Sofiji (Lagera Tulip), Budimpešti (Kobanyai) i Beogradu (Central Garden i Voždove kapije). Svi ovi projekti se zasnivaju na ideji da takozvani zatvoreni tip stanovanja ima višestruke prednosti za stanare i omogućava im da žive udobno i bezbedno u samom gradskom jezgru, dok istovremeno mogu da uživaju u prijatnom i uređenom zelenilu privatnog parka, koje je karakteristično za prigradska naselja.”
Zahvaljujući Vama, kondominijumi su postali popularni širom sveta, ali i ovde u Srbiji. Zašto ste se posvetili baš takvim projektima i kako objašnjavate njihovu popularnost?
“Projektovanje kondominijuma predstavlja interesantan izazov u poređenju sa projektovanjem ostalih stambenih zgrada. Napori i veštine iz arhitekture, koji su neophodni da bi se različite strukture uklopile oko ili pored uređenog zelenila i parka na uspešan i skladan način su mnogo veći, ali istovremeno predstavljaju izvor velikog zadovoljstva. Radeći na ovakvim zdanjima, arhitekte pokušavaju da iznedre nove načine da integrišu stambene projekte u postojeće urbane sredine. Postignuti dobri ishodi, arhitektonski gledano, će privući pažnju potencijalnih kupaca koji znaju da prepoznaju i da cene prednosti života u kondominijumu, zbog kojih su projekti ove vrste veoma traženi i popularni.”
Koje su prednosti života u kondominijumu?
“Glavna prednost kondominijuma je bezbedan i prijatan život za decu i odrasle. Ono po čemu se takvi stambeni kompleksi razlikuju od ostalih jeste zatvoreni tip stanovanja koji je pod stalnim nadzorom. Takođe, kondominijumi sadrže i prostrane, pažljivo osmišljene zelene površine koje pružaju mogućnost za razne aktivnosti na otvorenom i za relaksaciju.”
Nestrpljivi smo da vidimo prvi kondominijum na Novom Beogradu – Wellport. Da li biste nam otkrili neke detalje, šta budući stanari mogu da očekuju?
“Prvi novobeogradski kondominijum, koji se nalazi uz poslovni park Airport City, sam osmislio još pre nekoliko godina. Iako će stanari imati delimičan pogleda na ovaj urbani i elegantni poslovni kompleks, oni će od istog biti odvojeni prostranom, uređenom zelenom baštom koja je okrenuta ka osunčanoj južnoj strani i predstavlja prostor za aktivnosti na otvorenom za mlađe i starije. Kompleks je osmišljen tako da stanari mogu da uživaju u šetnji jer će sva vozila biti parkirana na jednom od nivoa podzemne garaže.”
Koji je Vaš sledeći projekat i šta planirate za 2019. godinu?
“Moji planovi za 2019. godinu su u vezi sa Beogradom, a uključuju osmišljavanje i projektovanje budućeg jedinstvenog i privlačnog stambenog kompleksa na Dorćolu, uz propratnu marinu na Dunavu za oko 150 plovila. Druga inicijativa za 2019. je proširenje poslovnog parka Airport City sa istočne i zapadne strane.”
Gde pronalazite inspiraciju za svoj rad i da li Vas je Beograd ikada inspirisao?
“Inspiracija za svaki projekat zavisi od lokalnih parametara – lokacije gradilišta, grada, klimatskih uslova, lokalnog načina života, lokalne kulture, kao i od univerzalnih arhitektonskih vrednosti. Za mene je Beograd posebno mesto, pošto je moja supruga rođena u tom gradu i govori srpski jezik (emigrirala je kada je imala svega dve godine). Takođe, njen pokojni otac, koji je isto bio arhitekta po struci, je radio u Beogradu. Ove specifične okolnosti iz mog ličnog života su me učinile posebno osetljivim na lokalne arhitektonske potrebe. Od kada sam 2002. godine počeo da osmišljavam i projektujem zdanja u Beogradu, uvek sam nastojao da divnim Beograđanima i Beograđankama dam najbolje od sebe i svog kreativnog projektantskog rada.”
