RADNE NAVIKE I KAKO IH RAZVITI KOD DETETA
Dete se ne rađa sa radnim navikama, one se stiču, uče, neguju, a od roditelja zavisi koliko brzo i lako će ih dete usvojiti.
Prvi korak je – početi na vreme, a to je prvi školski dan đaka prvaka. Čak i kada nema domaći zadatak i novu lekciju koju treba da savlada, dete treba u uvek u manje-više isto vreme, da deo dana posveti školskom gradivu. To može biti ponavljanje neke stare lekcije, pronalaženje dodatnih informacija na Internetu, vežbanje matematičkih zadataka, čitanje lektire.
Takođe, važno je da dete svoje školske obaveze izvršava samostalno. Roditelji mogu biti u blizini, oni mogu nakon završenog učenja da ispitaju malog đaka, ali nikako ne treba da sede za radnim stolom sve vreme. Na taj način se dete uči da se osloni na svoje sposobnosti, koncentraciju i memoriju, koje će potom znati da upotrebi čak i kada roditelji nisu u blizini.
Trebalo bi da dete ima svoj kutak za učenje, (ovde ide link na naš stari tekst: da to bude mirno mesto, dobro osvetljeno i udobno. Ukoliko nema svoju sobu i radni sto, mesto za učenje može biti bilo koja prostorija u stanu koja detetu odgovara i u kojoj može da se osami tokom učenja.
Važno je i ograničiti vreme za učenje. Pedagozi savetuju da se školskim zadacima deca ne bave duže od dva školska časa, jer je sve preko toga često neproduktivno. Ukoliko za to vreme dete nije uspelo sve da završi, neka se učenju posveti nakon pauze od najmanje dva sata. U svakom slučaju, ne treba decu terati da za radnim stolom sede dok ne završe sve što je potrebno za sledeći dan, jer su i stariji od njih manje produktivni ako nemaju pauzu u radu.
Međutim, to ne znači da decu ne treba pritiskati da uče, čak i kada se tome snažno opiru. Jedna od glavnih uloga roditelja je da kontrolišu želje svoje dece, usmeravaju ih u određenom pravcu. Deca treba da shvate da su neke neprijatnosti neminovne, ali da su veoma korisne, a učenje je jedna od njih. Tako će deca vremenom usvojiti i sedenje za radnim stolom i učenje, kao što su se navikli na pranje zuba ujutru i uveče, umivanje i pranje ruku pre svakog obroka.
Dakle, nema popuštanja – radne navike, većina dece, stiče isključivo putem insistiranja roditelja, a najvažnije je da mama i tata znaju da time ne rade nište loše. To je način da put obrazovanja detetu bude lakši i brži.
Sa radnim navikama je isto kao i sa svim ostalim – postaju neophodne za normalno funkcionisanje, a njihovo izbegavanje, „preskakanje“, čini da se dete koje ih ima oseti loše jer nije uradilo ono što je za njega uobičajeno, ono što je naviklo.
